odlican, brz, jasan odgovor i predlog. Za svaku pohvalu.

2011 revisited Charting the year
http://www.economist.com/node/21542191

U Srbiji izgleda sve mora da bude na jadnom nivou, pa tako i taj provincijalni balkanski (neo)liberalizam, zadnja pošta clds...

Cilj svake ekonomske teorije koja se oslanja u ogromnoj meri na vrednosnim sudovima jeste promovisanje nekog nacina privredjivanja koje ce dati dobre rezultate za pojedine grupe, narode, drzave ili saveze. Kao sto je teorija Adama Smita i Davida Rikarda imala jedan jedini interes a to je rast Britanske imperije i njihovih saveznika, tako i sve druge teorije imaju svoje javne ili skrivene interese. Takva teorija je nametana ostalim narodima svete ne zato da svima na svetu bude dobro nego da Britanskoj imperiji bude dobro. Kina je sasvim normalno funkcionisala kao drzava i privreda sve dok joj nisu nametnute klasicne ekonomske teorije sa Zapada. Tako da nije puno proslo od trenutka kada je Kina prihvatila osnovne postulate zapadnjackih ekonomskih teorija do njenog politickog, privrednog i drustvenog kraha. Sve do pocetka 19.veka Kina je bila najveci svetski proizvodjac,a BDP per capita nije oskakao puno od zapadnoevropskog, a onda je prihvatila "prijateljske" savete sa strane.

Mislim da bi to bilo dobro, a i korektno (pogotovo što se radi o državnoj, a ne privatnoj izdavačkoj kući) da se kod istog izdavača pored njegove i knjiga njegovih istomišljenika (neo)liberala objave i knjige autora koji zastupaju drugačije stavove.
A ja, opet, mislim da od toga nema ništa. Nije on tamo zato da pomogne "cvetanje 1000 cvetova", već da sve koji nisu iz njihove "bašte" suzbija kao korov. Mislim da je to do sada svakome jasno.

Za one sa jeftinijim ulaznicama, u koje spadam i ja, nije ništa prezentovano do ličnog prepucavanja i delegitimisanja ideologije kao takve.

Ako me lični sukobi i ne zanimaju mnogo, interesuje me zašto je autor protiv ideologija?

Poštovani g.Dušanićuta fela uvek ide na čoveka, a ne na ideju.Malo statistike, malo etiketiranja i velika alergija na bilo kakvu raspravu.I svako pokriva ``svoj teren``, ovi vaši pišu ekonomske pamflete o svetskim pitanjima i glatko semantiku podvaljuju za znanje,a sa druge strane, vidite samo kako se ono ....od ovoštalog boljševika Kapičića, lako uklopilo u LDP proklamacije. On im je ikona !Ovim vašim ``ekonomistima``se svo znanje svodi na:tržište će regulisati svePriznaćete da im je takva jednostavnost ekonomske teorije, mnogo profitabilnija i lakša za upotrebu, od Vaših dokazivanja ovog ili onog ekonomskog postulata.Mogu tako ekonomično teoretisati na više svezaka nego što je izašlo stripa ``Zagor - duh koji hoda``Evo i ja da dam doprinos teorijama neoliberalizma, (shvatih da je to profitabilno):``tržište (prema mojem uviđaju), pati od zapušenih čakri, te je neizostavno potrebno da se tanričke tačke tržišta, multidimenzionalno stimulišu``

Sasvim je dovoljan zaključak Seulskog samita G-20 od jeseni 2010.,kao i zvaničan izveštaj MMF-a od aprila 2011.o tome,da je Seulski konsenzus zamenio Vašingtonski konsenzus, pošto više ne odgovara realnim ekonomskim potrebama u svetu.

@Jasna*
Tržišni fundamentalista daje samo jeftine ulaznice, dok svi drugi, uključujući i neo"liberale" (a to su sisice i apologete), prodaju skuplje ulaznice. Pa ako nema para, nema ni muzike. Tržišni fundamentalista, poput mene, obezbeđuje muziku, ma koliko malo para bilo, tj. nikome ne deli minuse, već isključivo pluseve, te sam drage volje i Jasni jedan dao.

Ono što napisaše jedan i drugi profesor nije ni približno onome što je Marks napisao u 30. glavi petog odeljka Kapitala /III tom/. "Poslednji uzrok svih stvarnih kriza ostaje uvek siromaštvo masa i ograničenje njihove potrošnje, nasuprot težnji kapitalističke proizvodnje da proizvodne snage razvije tako kao da njenu granicu predstavlja samo apsolutna potrošačka sposobnost društva". Treba li još nešto?

P.S.
Pošto se ekonomske teorije zasnivaju na apstraktnim pretpostavkama, to Rikardova teorija ne objašnjava šta će se desiti u slučaju neprijateljstava između zemlje X i zemlje Y i prekida trgovinskih veza između njih. Šta će jesti građani zemlje X? Ekonomske teorije se ne bave takvim "trivijalnostima" mada prosečan građanin očekuje da upravo ekonomska nauka pruži konkretna rešenja za poboljšanje materijalnog položaja i životnog standarda ljudi a ne da ih bombarduje visokoparnim frazama.

Ni mene lični sukobi ne zanimaju mnogo ali me zanima kad se jedna ideologija predstavlja kao nauka što je slučaj sa (neo)liberalizmom. Opšte uzev, ne volim lažne etikete.

"Po Rikardovoj teoriji komparativnih prednosti zemlje Azije kojima je pirinač osnovna hrana trebalo bi da dignu ruke od gajenja te kulture i da se specijaliziraju za sklapanje kompjutera - recimo. S druge strane, gajenjem pirinča bi trebalo da se bavi neka zemlja koja ima komparativne prednosti (uslovi klime, zemljišta, itd) nad azijskim zemljama."
...........

Je l ima neko komparativne prednosti nad azijskim zemljama u proizvodnji pirinča?! I nije važno. O specijalizaciji zemalja se govori u kontekstu međunarodne trgovine, ne i za svaku trgovinu uopšte, da ne govorimo o uzgajanju hrane na svojem plotu za svoju porodicu. Tako Rusija izvozi naftu, ali ne i prehranbene proizvode, jer njih sama i proizvodi i troši, jer tako joj se isplati.

Pomenuli ste ekonomske teorije koje su univerzalne. Ja sam pitao koje su one? Ako je ekonomska nauka lažna nauka, je li i Marks kad piše o ekonomiji lažno naučan?

Ja mislim da ekonomija nije nauka (striktno), ali ekonomski nihilista nisam.

Nema šta da se deli profit, već se ugovorne obaveze isplaćuju.
U zemlji gde nema (kodifikovanog) građanskog zakonika, gde se stečajevi politički zaustavljaju i pokreću (konverzija duga u vlasništvo), gde nema osuda za prevare, gde se čak i informacija o prevari prikriva, a ogromna, prevelika javna sredstva troše, i to diskreciono, jedini tržišni zakon je onaj između "preduzetnika" i vrhuške, i ako postoje ikakvi izbori, između glasača i vrhuške. Drugim rečima, vrhuška je suveren, a svi ostali vlasništvo.

Na osnovu kojih kriterijuma će se odrediti iznos zarada radnika u tom ugovoru?

Drugo, ne postoje univerzalne ekonomske teorije niti postoje univerzalni ekonomski zakoni. Način proizvodnje, raspodele i potrošnje (što je suština ekonomije) su se menjali u raznim sredinama i raznim epohama i zavise od ukupnih društvenih odnosa. Postoji pokušaj da se racionalno i ekonomsko izjednače pa bi ekonomija bila nauka o racionalnom ponašanju u oblasti proizvodnje, raspodele i potrošnje. Ali onda se tu javlja problem definisanja „racionalnog“. Naime, racionalno se može definisati samo s obzirom na cilj. Ono što je racionalno za jedan cilj nije racionalno za neki drugi cilj. Ako je cilj jednog društva da svi građani imaju besplatno školstvo, zdravstvo i stanovanje – onda je racionalno da u raspodeli uvede uravnilovku jer će tako ostvariti cilj. Ako je pak cilj jednog društva da ima 5 odsto milijardera i 95 odsto sirotinje, onda je racionalno da u raspodeli dozvoli da onih 5 odsto po svom ćefu određuju nadnice za onih 95 odsto.

@Ivan K.
Hrišćanstvo je samo objavljeni ili proklamovani sistem vrednosti koji je u sekularnom dobu potpuno devalvirao. Danas je izgubio na privlačnosti jer je još više razmakao deklarativno od stvarnog. U građanskom društvu one institucije koje istupaju u ime hrišćanstva napravile su kompromis sa predstavnicima laičke vlasti, odnosno predstavnicima kapitala i njegovih interesa i tu su potpuno izgubili legitimitet. Crkva je danas reakcionarna ustanova koja brani interese povlašćenih slojeva. Hrišćanstvo kao sistem dogmi kojih se praktično niko više ni ne drži predstavlja više karikaturu nego stvarnu moralnu snagu. Otuda je i komično upoređivati hrišćanstvo sa marksizmom pogotovo što nije jasno šta bi to marksizam danas trebalo da predstavlja.

P.S.Mislim da smo na sasvim različitim talasnim dužinama. Dalja diskusija je besmislena a i nije tema Dušanićevog teksta.

Pokušaću da se orijentišem ka suštini: Suočeni smo sa katastrofom. Razumemo i dosta od njenih uzroka. Ogorčenost nam ne nedostaje. Prošlog puta kada smo kritičko razumevanje i ogorčenost pretvorili u politički rezultat, svrgnuli smo (nelegalno) predsednika i ostatak vladajuće strukture zbog ekonomske mafije koju su oni dozvolili.

Ispalo je da je ono čemu smo se onda radovali upravo ono što je ekonomska mafija htela.

Otud, meni na kraj pameti nije da se odreknem 1. elementarnih pravila ponašanja i 2. preciznog razmišljanja, o širem kontekstu. Šta će određeni protivnik neoliberalizma da radi kada neoliberalizam bude odbačen? Neoliberalizam je laža uz pomoć koje smo dovedeni dovde - jedna od više njih. Nadam se da ćemo učestvovati u širim i temeljnijim diskusijama, ne samo u njenom demistifikovanju.

Pošto ste očigledno znalac za pitanja ekonomije možda biste mogli da mi odgovorite na dva pitanja koja su me uvek intrigirala:

Prvo, zašto su ekonomske zakonitosti jedine zakonitosti koje čovek mora slepo da poštuje i ne sme da ih menja, mada uveliko menja zakone genetike. Dakle, zašto su ekonomski zakoni iznad svih ostalih zakona, jedini koje čovek ne sme da menja.

Drugo, zašto se ti ekonomski zakoni moraju slepo poštovati samo kad su u pitanju radnici a mogu se kršiti kada su u pitanju vlasnici (banaka, kompanija,fondova...).

U potpunosti se slažem sa Vašim konstatacijama. A što se tiče pitanja, ako sam dobro shvatio Vas interesuje šta je alternativa neoliberalizmu.Po meni sistem u kome država ima mogućnost intervencije u privredi. Nisam siguran da su svi protivnici neoliberalizma tog mišljenja. Profesor Cvjetićanin, recimo, koji kritikuje sadašnju vlast i situaciju u zemlji, je ogorčen protivnik svake državne intrvencije a kakav je stav profesora Dušanića o tome ne znam.
Pozdravljam Vas.

Drugim rečima, kad neoliberali kažu "tržišne zakonitosti" oni u stvari misle na zakone džungle. Dobro, može i tako ali razmislite ipak - jer znate kako je, batina ipak ima dva kraja.